*Podržite nas i na Patreonu* ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Barok, epoha u kojoj umetnost kao da počinje da govori glasno. Iz renesansne racionalnosti i manirističke napetosti rađa se svet pun pokreta, emocije i teatralnosti. Umetnost više ne teži samo simetriji i harmoniji, već trijumfu osećanja nad formom i verovanju da lepota može da ubedi, pokori, pa čak i spasi. O baroku pričaju istoričari umetnosti Mina Radovanović i dr Nikola Piperski, razlažući njegove korene u kontrareformaciji, apsolutizmu i crkvenoj moći koja je umetnost pretvorila u oružje ubeđivanja. To je vreme Berninijevih skulptura koje dišu, Karavađovih senki koje pokoravaju svetlost i arhitekture koja nadmašuje prostor, jer barok nije samo stil, već stav da je život pozornica. Kako je iz racionalne, skladne evropocentrične renesanse nastao čitav svet eksplozivne strasti i pokreta? Zašto je barok bio potreban društvima razdiranim sukobima, religijom i politikom? I kako je ta epoha uspela da nas, vekovima kasnije, i dalje fascinira svojim preterivanjem, snagom i beskrajnim osećajem drame? Razlozi za pojavu baroka duboko su ukorenjeni u previranjima kasnog XVI veka: katolička crkva, suočena s protestantskim izazovom, shvatila je da umetnost mora ponovo da postane sredstvo vere; ne racionalna i uzdržana, već emotivna, sugestivna i veličanstvena. Crkvi je bila potrebna umetnost koja govori srcu, koja pokreće, ubeđuje i izaziva strahopoštovanje. Tako je nastao barok kao vizuelna propoved, moćnija od svake reči. Vladari poput Luja XIV koristili su raskoš, simetriju i monumentalnost baroka da materijalizuju svoju moć. Palate, dvorci i vrtovi nisu bili samo mesta boravka, već političke izjave. Tu je i naučna revolucija: novi pogledi na svet, prostor i pokret oblikovali su i umetnost. Galileo, Kepler i Kopernik pokazali su da svet nije statičan; umetnici su to preneli u svoje slike i građevine, gde sve deluje kao da je u večnom kretanju. Na kraju, barok je bio i odraz ljudske potrebe za emocijom posle hladne savršenosti renesanse. Svet se menjao, religije su se sukobljavale, carstva su se širila, i umetnost je morala da odgovori tom nemiru, da pokaže i lepotu i haos u istom dahu. U tom spoju crkve, politike, nauke i duše, barok je postao epoha koja je zahtevala da umetnost ne samo prikazuje, već da deluje. 🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama! 📩 Pišite nam utiske u komentarima, vaša mišljenja, kritike i predloge. Pratite nas i na društvenim mrežama - linkovi u opisu videa ⬇️ 00:00 Gledaćete 01:29 Barok kao epoha - kontekst kasne renesanse - manirizma 06:29 Pojam i kritika baroka 10:55 Razlozi za nastanak baroka 17:55 Kontrareformacija, Tridentski koncil i rekonstrukcija crkve 24:18 Barokni stil - crkveni zahtevi stavljeni pred umetnike 29:32 Paralela između renesanse i baroka; barokna muzika 37:32 Jezuiti, crkva i barokna arhitektura 46:27 Crkva kao pozorište, koncept barokne građevine i raskoš 52:34 Barokno slikarstvo - Karavađo, Velaskez, Rubens, Rembrant 58:12 Barokni grad Rim, Vatikan 1:07:20 Đovani Bernini; Trg svetog Petra, David, Ekstaza (Zanos) Sv. Tereze 1:28:44 Barok na dvorovima; iluzionizam, pozorište i utican na emocije 1:38:17 Vrednovanje baroka u kontekstu istorije umetnosti i širenje baroka 1:39:50 Pravoslavna crkva i barok ****** HistoryCast na društvenim mrežama: 🔗https://www.facebook.com/historycast.rs 🔗https://www.instagram.com/historycast_rs/ 🔗https://x.com/HistoryCast_rs ****** Slušajte nas i na audio platformama: Spotify https://open.spotify.com/show/3YiiOlZQ47jSrZLnaWZqIQ Apple Podcast https://podcasts.apple.com/us/podcast/historycast/id1669889519 Google Podcasts https://podcasts.google.com/feed/aHR0cHM6Ly9tZWRpYS5yc3MuY29tL3JzLWhpc3RvcnljYXN0L2ZlZWQueG1s